Od starih majica do neponovljivog tepiha

Kako nastaju moje krpare - prvi deo

U našoj kući se gotovo ništa ne baca.  Česta rečenica mog supruga je : " Nemoj bacati, zatrebaće " i bude u pravu.

Tako je i sa starom iznošenom garderobom, krevetninom... Umesto da ih bacim, sečem ih u trake i dobijam materijal od koga na razboju tkam neponovljive krpare.  Evo kako ja to radim:

Svaki komad garderobe pažljivo pregledam, sklanjam šavove i dugmad ( koju čuvam!) a onda kreće precizno sečenje.  Sečem ih u dugačke trake širine  2- 3 cm u zavisnosti od debljine pamuka. Sečem ih spiralno, odozdo nagore, bez prekidanja niti, kao da ljuštim jabuku. Na mestima gde pravim okret nastanu "oštre" ivice i njih blago zaoblim i kada se traka utka nema delova koji vire. Ako želim da od majica dobijem neprekidnu nit mašinski ih sašijem ( to važi najčešće za heklane krpare). Naposletku, trake namotavam u klupka i tako se pamuk dodatno oblikuje.

Ako se pitate koliko je garderobe potrebno da bi se istkala krpara evo malo matematike - za jedan metar krpare, standardne širine 60 cm, potrebno je između 800 gr i 1 kg isečenih traka. Ako se to preračuna u majice, to je oko 10 pamučnih majica klasične veličine, ili 15- 20 dečijih. Priznaćete to je ozbiljna reciklaža.

Kako od te gomile šarenih traka napraviti nešto što ima smisla? To ću otkriti u sledećoj objavi. Do tada,  otvorite svoje ormane,  sigurna sam da u njima "čuči" neka buduća krpara za koju mislite da je samo stara, iznošena majica, ona za bacanje.