Skladno šarenilo ( kako nastaju krpare prepune različitih boja)

Kada se ispred mene nađu raznobojna klupka isečenih traka prvi i najteži zadatak je da tom mnoštvu dam smisao. Prvo ih grupišem po bojama a zatim se odlučujem kojim stilom će biti istkana. Postoji nekoliko stilova : simetrični stil, asimetrični, gradacijski stil, boho stil, prskana, ritmični stil, krpara u ramu... Ako postoji još koji, dopunite slobodno!

Ja najviše volim simetrične krpare i kod njih svoj rad planiram unapred. Glavno pravilo je da ove krpare imaju sredinu a sve što se uradi sa leve strane te središnje tačke mora da bude identično (i po boji i po širini) sa desne strane. Tu mi je najbolji saveznik direktna proporcija.

Za 100 cm krpare potrebno mi je oko 800 gr traka što znači da mi je za 1cm potrebno 8 gr traka i to je osnov za planiranje. Evo kako ja to primenjujem:

1. Izmerim klupka ( određene grupe boja )

Recimo da imam četiri grupe boja : smeđu, crvenu, oker, melirano sivu. Izmerim ih i podelim na dva dela ( za dve simetrične strane).

Primer smeđe : imam ukupno 320 gr. Ukupna širina te boje u celoj krpari biće 320gr / 8 gr/cm = 40 cm Pošto je krpara simetrična tu boju podelim na dva polja širine 20 cm.

2. Šema simetrije

Kada izračunam koliko centimetara mogu da dobijem od svake boje , moj plan rada bi izgledao ovako:

smeđe - 320 gr - 40 cm- 20 cm

crvene - 240 gr- 30 cm- 15 cm

oker - 240 gr- 30 cm - 30 cm ( ona mi je središnji deo i nju ne delim !)

melirano siva - 40 gr- 5 cm - 2, 5 cm ( 2 reda)

3. Redosled rada

na početku istkam 20 cm smeđe

nastavljam sa 15 cm crvene , na kraju crvene dodam meliranu, 2 reda ( 2,5 cm)

zatim ide središnja oker , nju tkam svih 30 cm a onda se vraćam na melirano sivu, crvenu, smeđu.

Dok tkam koristim krojčki metar ( neki materijali se više sabiju) . Ako potrošim polovinu predviđene težine za tu boju, izmerim koliko centimetara sam dobila. Ako od predviđenih 20 cm dobijem 18 cm korigujem moj plan.

Kada odložim vagu i metar i zaboravim na direktnu proporciju i oslonim se samo na osećaj , nastaju ostali stilovi. Evo par reči i o njima.

"Ram" stil - dominantna, tamna boja je i na početku i na kraju krpare ( uvek iste širine i na početku i na kraju- kao ram ) a unutar toga je šarenilo, slažem boje po osećaju.

Prskane krpare -- to je najbolji način da upotrebim najsitnije ostatke, bez obzira koje su boje.

Boho stil - ovde vlada sloboda. Mešaju se nejednake pruge, hrabri kontrasti...

Ritmični stil - prva krpara koju sam istkala bila je u ovom stilu. Koristim je i danas, ravno 20 godina. Njeno mesto uvek je bila kuhinja. Kod ovog stila se određeni niz boja stalno ponavlja i imate osećaj beskonačnosti.

Gradacijski stil - tu se boje lagano pretapaju iz jedne u drugu, od najtamnije ka najsvetlijoj. Potrebno je malo matematike da bi se ukupna dužina podelila ne jednake delove za svaku nijansu. Ovo je najveći izazov u tkanju krpara, traži veštinu mešanja boja kako bismo prevarili oko da vidi pretapanje boja ( tamo gde ga zapravo nema).

O slaganju boja teško je pričati, ali evo nekoliko "pravila" kojih se ja najčešće pridržavam: između dve slične boje uvek ubacim neku kontrastnu, makar samo liniju. ( između tamnoplave i tamnozelene ubacim neku krem ili svetlo sivu ). Ako je krpara u plavim tonovima volim da dodam makar nit narandžaste. Volim da radim sa sivim bojama, maslinasto zelenim, ne bežim od njih. Melirana mi je uvek " most" kada želim da spojim dve boje koje su inače nezamislive jedna pored druge. I za kraj , bez obzira za koji se stil odlučim ili ih kombinujem, bez obzira na boje koje koristim, ja krparu započinjem i završavam tamnijom nijansom. Zašto? Zato što su krajevi ti koji se najbrže prljaju.

Uživajte u slaganju boja i grama a u sledećoj objavi pisaću o tehnikama tkanja koje koristim.